Da li znate nekog ko zarađuje 3,000 eura dnevno, a ne radi bukvalno ništa?
Legenda kaže da ti je za fontanu Di Trevi potrebno novčića u zavisnosti od želja:
- Ako želiš da se vratiš u Rim, moraš da se leđima okreneš fontani, staviš novčić u desnu ruku i baciš ga u vodu preko levog ramena.
- Ako želiš da se zaljubiš, ubaciš dva,
- Ako želiš da se venčaš, ubaciš 3 novčića. Tako je nazvan i film iz 1954.godine – Tri novčića u fontani, a fontana se pojavljuje u više filmova, pa je tako možemo videti u Felinijevom filmu La Dolce Vita (Sladak život), u kom su se Anita Ekberg i Marcello Mastroianni malo okupali u fontani.
Međutim, bacanje novčića nije oduvek bio običaj. Nekada se pila voda za sreću, što, složićete se , i nije bilo baš higijenski.
Tako se danas svakog dana bacaju hiljade i hiljade novčića i dnevno bude ubačeno preko 3,000 evra.
Bukvalno moraju loptama da ih vade i odnose u džakovima u ranim jutarnjim satima.
Svako jutro, voda se zaustavlja kako bi radnici mogli da očiste fontanu od jučerašnjih želja, a novac u džakovima ide dobrotvornoj katoličkoj organizaciji „Karitas“.
Iako deluje da to niko ne bi primetio, uzimanje novčića iz fontane je kažnjivo, mada je postojao slučaj da je jednog čoveka fontana hranila godinama. Naime, Roberto Čerčeleta – sa nadimkom D’Artanjan, preko 30 godina je sa velikim magnetom u obliku mača izvlačio novac iz fontane. Kada mu je policija zabranila da uzima novac iz fontane, on je isekao stomak u znak protesta, jer ga lišavaju jedinog izvora prihoda 🙂 vičući kako i nije zarađivao toliko mnogo, i da nije uzimao on, neko bi drugi. Nepravda, pa to ti je..
A odaću vam jednu tajnu. I ja sam ubacila i jedan, i dva i tri novčića, ali izgleda da fontana ne radi 🙂
Fontana di Trevi se nalazi u okrugu Trevi, i to je najveća barokna fontana u Rimu. Naziv je dobila jer se ispred nje ukrštaju tri puta, što je na italijanskom – tre vie.
Sama fontana predstavlja kraj starog akvadukta Acqua Vergine (Voda device) koji je sagradio Agripa 19.godine p.n.e. na izvoru, a koji je njegovim vojnicima otkrila jedna devojka. Ovaj akvadukt je je bio izvor života i obezbeđivao vodu za stanovnike Rima više od 400 godina. Međutim, kada su ga uništili Goti, Rimljani su morali da piju vodu iz zagađenog Tibra, što je dovelo do mnogo zaraza i bolesti i bio još jedan razlog pada ove imperije.
Fontana je sagrađena u 18. veku, po narudžbi pape Klementa XII, koji je za to raspisao konkurs. Na konkursu je Nikola Salvi izgubio od Firentinca Alesandra Galileija, što se stanovnicima Rima nije nimalo dopalo i oštro su protestvovali oko tog izbora. Tako je Salvi na kraju ipak dobio ovaj zadatak, ali je 1751. godine preminuo. Njegov rad nastavili su Đuzepe Panini i skulptor Pjetro Braki do 1762. godine, kada je fontana završena.
Na ovom mestu je takođe postojala fontana još u 15. veku, ali mnogo skromnija. Sada je mnogo raskošnije i na samoj fontani se nalazi reljef te devojke, popularne device po kojoj je akvadukt nazvan. U sredini fontane stoji skulptura Neptuna, vladara mora, dok se sa bočnih strana nalaze njegovi sinovi Tritoni. Sa njegove leve strane se nalazi skulpture koje predstavlja obilje i zdravlje.
Jedna od skulptura je postavljena iz inata. Tj. kažu da se lokalni berberin non-stop žalio Salviju zbog buke i đubreta, pa je Salvi namerno napravio skulpturu Asso di Coppe, kako bi berberinu zaklonio pogled na ovu fontanu.
Ono što je karakter
istično za fontanu je da se ne zna da li je lepša danju ili noću. Danju je prelepa zbog plavetnila na beloj podlozi i deluje stvarno moćno. Noću su svetla ta koja joj daju posebnu čar. Moram priznati da stvarno ostvalja utisak i da sam se tokom boravka u Rimu više puta vraćala da je vidim, makar u prolazu. U svako doba dana mi se činila drugačija, ali uvek lepa. Čak ni neka veća gužva oko fontane nije umanjila njenu lepotu. Gomila turista koja prebira po džepovima ne bi li im se želje ispunile stoje ispred nje, ali vrlo lako možete doći do same fontane. Ja znam da će mi se prva sigurno ispuniti jer ću Rim posetiti ponovo sigurno.
Ionako svi putevi vode do … ma svi već znamo gde 🙂
