Tropea je mali grad i letovalište na jugu Italije. Ova oblast se naziva Kalabrija, a ovaj deo obale na Tirenskom moru naziva se Costa degli Dei, „Obala bogova“, što i nije daleko od istine. Kada bi posmatrali Italiju kao čizmu, ona se nalazi na prstima, preko puta Sicilije, što je pogodno i za neki izlet do nje.
Još jedan biser južne Italije, nedovoljno istražen od strane naših turista. Ali sama činjenica da je nešto potpuno novo, dovoljno je da probudi znatiželju.
Odseli smo u skromnijem hotelu (La Pineta) što je definitivno bila prava odluka jer je lokacija idealna, a i osoblje stvarno ljubazno. Nalazi se u podnožju grada, blizu svih plaža, tako da bolju lokaciju nismo mogli tražiti. U blizini se nalazi i jedan resort koji ima svoju privatnu plažu Residence Le Roccette San Leonardo, pa bi i ovo bio odličan izbor jer su oba smeštena blizu apsolutno svega i uvek bih izabrala ovu lokaciju. Kao što smo napomenuli, svi su jako ljubazni i voljni da pomognu. Međutim, problem u celoj Kalabriji je loše poznavanje engleskog jezika lokalnog stanovništva (kad kažem loš, mislim da ne znaju ni reč). U hotelu je bila samo jedna osoba koja priča engleski i koliko god smešno bilo, jako je teško funkcionisati ako ne možeš da se sporazumeš. Ne možeš nikog pitati za pravac, da pozoveš taksi, da naručiš jelo, bukvalno ni reč ne prepoznaju… Ali njihove volje da vam pomognu ne manjka, tako da ipak njihova dobrota, vaspitanje i toplina je pobedila sve jezičke barijere. Druga stvar na koju morate računati je i loš internet, koji je problem za celu južnu Italiju. Međutim, iako je naš hotel nižeg ranga od ostalih ponuđenih, ovaj problem nismo imali. Eventualno sa terase nisi mogao da pozoveš putem Vibera, ali u sobi je sasvim lepo funkcionisalo (za razliku od npr. Hotela u Bariju od 4+* gde nisi mogao ni sliku da pošalješ). Ali to je tako, i ne može se promeniti, jednostavno koliko god da se žalite, ovi ljudi vam ne mogu pomoći, jer bolji i brži internet ne postoji. Gledajući sa vedrije strane, malo njih ćete videti u kafićima kako bulje u ekrane, umesto toga – oni pričaju i druže se. Tako da pre nego što krenete, naoružajte se rečnikom i strpljenjem, a za wi-fi se raspitajte dobro, pogotovo ako vam je potreban zbog posla i sl.
U hotelu smo dobili sobu sa terasom ka parkingu i borovoj šumi, tako da smo baš imali sreće. Nije bilo puno buke, tako da smo ceo dan držali otvorenu terasu. Hotel je relativno mali, ali ova borova šuma je kao neki mini parkić gde se preko dana okupljaju porodice kako bi uživale u hladovini. Ovaj deo Italije je dosta siromašan, tako da su klima uređaji za njih luksuz. Zato se oni porodično rashlađuju u ovom šumarku, čak su doneli i sto i stolice da mogu da ručaju, vikendom prostru ćebe i tu prave piknike, a par puta se tu našao i neko da prespava… Ono što je posebno ineresantno da se iz te šume čuje nešto slično našem cvrčku, ali ovo su neke posebne glasne i promukle vrste. Mi smo ih zvali „krešci“ jer bukvalno krešte. Mada su smešni i simpatični, pretpostavljam da bi mi ne bi bili toliko slatki da moram zauvek da ih slušam. A iskreno, ni ne znamo uopšte ni šta su ta čuda jer ih nismo videli, a nismo imali kako ni da pitamo nekog. Ali bili su dobri i malo glasni ljubimci narednih par dana.
Sam naziv La Pineta ga baš lepo opisuje, čak i hotel miriše na borovinu. Kupatilo je čisto i prostrano, a tuš kabina odvojena i dovoljno prostrana. Tople vode uvek ima, a u sobi takođe postoji mini bar. Sef u sobi postoji, ukoliko vam je potreban (mada bez uputstva za korišćenje, a teško ćete moći nekog da pitate, osim ako ne znate italijanski. Tako da ga nismo koristili, a realno nije bilo ni potrebe).
Gradić se nalazi na litici odmah pored hotela koji izgleda prilično dramatično i moćno, dok se plaže nalaze u podnožju.
Može se odsesti i u gradu koji se nalazi na otprilike 70-ak m nadmorske visine i neki od njih imaju pogled ka moru, mada u podnožju ima dosta hotela i resorta i po meni bolje vam je da vam je plaža u blizini. Nakon uživanja i dana provedenim na plaži, možete se popeti uskim stepenicama koje se nalaze na obodima ove stene, što nije baš lako za starije osobe (pa ni za mlađe). Stepenice su prilično stare i strme, ali na svakih par metara nalazi se terasica gde možete odmoriti i doći do daha, napraviti neku lepu fotografiju, pa nastaviti dalje. Ukoliko vam je teško ili vas jednostavno mrzi, tu je i tuk-tuk koji košta oko 10 eur (bar od mog hotela do centra grada). Taksi je znatno skuplji, a i nema potrebe, sa tuk-tukom ste u gradu za par minuta. Silazak je mnogo lakši i za par minuta ste već na cilju.
Kada dođete do centra grada, prvo što ćete primetiti je predivan pogled na more i zalazak sunca. Predivna panorama će vas ostaviti bez daha, a boje koje ćete videti na nebu dok zalazi sunce su svakog dana drugačije. Iako Santorini i Oia važe za prestonicu zalaska sunca, moram priznati da mi je ovaj mnogo lepši, bez obzira što nije toliko poznat.
Stare zgrade, krivudave ulice i lepo ukrašene terase i prozori, daju poseban šarm ovom gradu. Šetajući se dolazite do metalne ograde i odatle posmatrate more i plažu sa druge strane. Jutros ste se vi dole kupali i gledali iznad sebe gomilu turista koji se naginju i dive pogledu ka pučini, a sada upravo vi to radite.
Što se tiče plaža, one se nalaze sa obe strane grada, postoje privatne koje se plaćaju i javne. Naš hotel nije imao svoju plažu, ali svakako bi otišli do ove javne koja se nalazi odmah pored crkve Santa Maria del Isola, jer je prosto taj deo sa najlepšom vodom i pogledom. Italijani najčešće letuju u julu i avgustu, ali u maju, junu i septembru Tropea je jeftinija i ima manje gužve, pa možete je u tom periodu posetiti dok je vreme još uvek toplo i sunčano.
Na javnoj plaži često ima gužve, puno je preprodavaca naočara i svega živog, i svakih 5 minuta vas neko pita da li želite da kupite nešto. Meštani nisu ceo dan na plaži, tako da uvek možete naći mesto do vode. Jedino što nemaju baš osećaj za lični prostor, pa ako nema dovoljno mesta, neće im biti problem da spuste peškir tik uz vaš. Ali ne brinite, brzo će otići, prosto su takvi, praktični i druželjubivi. Neki od njih će povesti i ljubimca na plažu, ali niko se ne buni i svi su došli samo da uživaju. Verovatno polaze od sebe, jer njima ništa ne smeta, pa pretpostavljaju da neće ni vama. Dosta njih i dolazi porodično, čak i sa starijom decom.
Voda je izuzetno prozirna i čista, i ako ustanete ranije, moći ćete da se kupate sa mnoštvom riba koje se vide kroz čistu prozirnu vodu. Predivno i totalno se osećate kao deo prirode i tog morskog sveta. Ribe su raznih boja i veličina, a jednom prilikom je bilo jato od više stotina riba, da sam se osećala kao u nekoj divljini. Iako nisam najbolji plivač, i imam sve razloge da se plašim dubine, prosto su me zvale da zaplivam sa njima i podelimo to uživanje u prirodi i bez ikakvog straha sam se prepustila ovom pozivu. Tokom dana i kad krene gužva ih takođe ima ali u manjem broju, i verujte mi da je to jedno od mojih najlepših iskustava sa putovanja.
Tropea je sama po sebi dovoljna da može da posluži kao baza za letovanje, a povezana je sa ostalim gradovim, pa je moguć organizovan izlet preko agencije ili u sopstvenoj režiji. Sama istorija Tropee počinje još iz vremena Rimljana, koji su tu sagradili luku za svoje potrebe. Legenda kaže da je Herkules koji se vraćao iz Španije, stao na ovoj “Obali bogova” i napravio Tropei luku.
Tropea je jedan od najlepših gradova u celoj Kalabriji.
Ovde možete posetiti i Normansku katedralu, crkvu San Frensco i Santa Maria della Neve, i naravno Santa Maria dell’Isola koju smo već spominjali, a koja se nalazi u podnožju grada na samoj obali, u kojoj možete uživati dok se kupate.
U Normanskoj katedrali u samom gradu nalazi se slika Device Marije iz Rumunije. Slika je vizantijskog porekla, koja potiče od oko 1330. godine.
Legenda kaže da je brod koji dolazio iz Istočno-vizantijskog carstva uplovio u luku Tropee nakon štete pretrpljene zbog oluje koja ga je uhvatila na pučini. Nakon popravke štete na brodu, kapetan je pokušao da otplovi, ali brod jednostavno nije mogao da se pomeri i uporno je ostajao u luci. Iste večeri kada je brod bezuspešno pokušavao da ode, episkop grada Ambrogio Cordova, sanjao je Devicu Mariju koja je tražila od njega da slika koja se nalazila na brodu ipak ostane u Tropei i da ona sama postane zaštitnica Tropee. Tako se njegov san iz večeri u veče ponavljao sve dok nije pozvao sve visoke zvaničnike i građane koji su zajedno su otišli u luku da uzmu Devicu Mariju sa broda. Čim je slika uzeta, brod je uspeo da otplovi.
Veruje se da Devica Marija od tada brani grad od svih bolesti i prirodnih nepogoda, kao i ratova.
Nakon preuzimanja slike, Devica Marija se više puta pojavljivala u snovima episkopu, upozoravajući ga na prirodne nepogode i zahvaljujući procesiji koju su građani sprovodili, bili su pošteđeni. Ne verujete?
Građani Tropee takođe su spaseni od velikih kalabrijskih zemljotresa koji su se desili 1783. godine, a koji su zahvatili i uništili celu Kalabruju. Celu Kalabriju, osim Tropee. Sve to je sve više jačalo veru u Devicu Mariju Rumunije, a meštani su je proglasili za pokrovitelja Tropee.
Tokom Drugog svetskog rata desila se još jedna interesantna stvar. Tropea je pretrpela bombardovanje, ali 6 bombi koje su pale na Tropeu su pale u rupu i nikada nisu eksplodirale.
Složićete se da je čak i za najvećeg ateistu i skeptika, ovo previše slučajnosti tokom istorije i da građani Tropee mogu mirno da spavaju. Na žalost, ovu ikonu nisam videla jer smo uvek išli u grad u večernjim satima, pa je katedrala bila zatvorena (kad već ima magične moći, da iskoristimo da ponesemo malo zaštite, mada bi Srbiji verovatno trebalo desetak ovakvih ikona).
Tropea ima taj divan zastareli izgled gde ćete imati utisak da je vreme stalo početkom prošlog veka, a koji je karakterističan za sve ove zabačene južno- italijanske primorske gradiće. Nema puno specifičnih pojedinačnih turističkih atrakcija, ali sam grad je lavirint lepih ulica i zgrada, od kojih su neke baš stare. Grad je pun malih skrivenih trgova u kojima ćete obično pronaći mnoštvo kafića i restorana, a takođe i suvenirnica i prodavnica tradicionalne hrane i pića. Srce grada je na glavnom trgu, ali kao i u svakom gradu, najlepše je kada malo istražite i sporedne ulice. Pazite samo da se ne izgubite, jer ćete teško naći nekog ko zna engleski da pitate za pravac. Ne pitajte kako znam.
Najpoznatiji vidikovac Tropee nalazi se na velikoj steni u moru nasuprot centra Tropea. Ovo je nekad bilo ostrvo, a atraktivni manastir Santa Maria dell’Isola, smešten je u vrtu iznad mora. Ulaz je 2 eur, a za to možete ući u crkvu, napraviti divne fotografije litice i grada sada sa suprotne strane, i uživati u prelepom vrtu pored crkve. Ukoliko ne želite da platite, možete se popeti na terasu ispred ulaza crkve odakle se prostire divan pogled na plažu i grad, i to je takođe sasvim dovoljno. Na ulazu crkve se nalaze marame, pa pošto dolazite najverovatnije sa plaže, možete time da se upristojite, da ne ulazite polugoli u crkvu.
U samom gradu uveče možete videti ogromne lutke koje igraju uz bubnjeve i zabavljaju turiste. Predstavljaju venčanje – Kalabrijske i Barijske porodice koje je kao zabranjeno jer se te dve regije nešto i ne vole. Ova priča je nešto kao južno – italijanski Romeo i Julija.
Jelo, piće i kupovina
Tropea je prepuna malih i pristupačnih restorana koji služe picu i tradicionalna lokalna jela. Moći ćete da probate lokalne morske plodove i specijalitet grada: slatki crveni luk. Pored istorije i prelepih plaža, Tropea je poznata po crvenom luku koji je prilog u gotovo svakom jelu koji budete naručili. Možete kupiti za uspomenu kg za 0,5 evra. Mi smo uzeli jedan i prodavac nam je poklonio za uspomenu. Moram priznati da je drugačiji od ovog koji možete kupiti ovde.
Čak i postoji sladoled od luka, ali se iskreno nisam usudila da probam. Suviše volim i jedno i drugo da bih kvarila. Takođe postoji sladoled i od ljute salame, mastila oktopoda i sl. Ja se i dalje držim čokolade i lešnika.
By Gelateria Ercole – Pizzo – Own work, CC BY-SA 4.0, Link
Obavezno probajte tartufo koji je poznat u Kalabriji, a posebno ih ima u mestu koje se smatra „kućom“ tartufo kolača – u gradu Pizzo, gde ga ima sa raznim ukusima, meni lično najlepši od čokolade. Cena je oko 4-5 evra, ali vredi svaki cent.
Oni koji vole biber i ljutu začinjenu hranu će najviše uživati u ovom delu Italije, koji ima mnoštvo vatrenih proizvoda kao i čuven Viagra sos. Da li ima nekih drugih efekata, osim pikantnog ukusa, ne znamo 🙂
Inače, u restoranima se naplaćuje servis 1 -1,5 eur, tako da je bilo kakav bakšiš suvišan. Neki restorani imaju dve opcije – ili self service koji onda ne naplaćuje ovaj dodatni trošak, ili deo restorna gde će vas konobar uslužiti i ovo naplatiti. Možda vam ova cena deluje smešno, ali izračunajte za četvoročlanu porodicu koliko bi iznosilo – 120 dodatnih evra za 10 dana. Što se tiče ostalih cena, mi smo se držali pica, lazanja i špageta jer prosto meni ne postoji uvek na engleskom, konobar ga tek ne zna, pa nismo znali ni šta drugo. Ni tu nismo pogrešili jer je pica prava, pečena u pravim zidanim pećnicama. Za ručak smo našli skroman restorančić odmah pored hotela – Ristorante Il Gambero. Porodičan je i nudi vrlo su ukusna jela. Jako su ljubazni, i vidi se da deda – vlasnik restorana vodi glavnu reč, unuk je konobar, sve njihove porodične slike su u restoranu pa ih sve možete prepoznati. Dosta je stalnih gostiju, kojima smo se i mi pridružili. Cene su krajnje pristupačne (npr.7-8 eur pica, koju mogu dvoje podeliti). Ako volite više luksuz i lepo uređen enterijer, ovo nije restoran za vas. Ako vam je bitnija ukusna hrana i porodična atmosfera, onda je pravo mesto. Uveče smo jeli u gradu, i za jedan obrok za dvoje (uz piće) potrebno je 20-25 eur. Doručak smo imali u hotelu i bio je dosta ukusan.
Što se tiče prodavnica, uglavnom vodu i pivo prodaju na veliko, po kartonima, pa ako vam treba manje, zamolite ih da vam otpakuju par flaša, neće praviti problem.
Putovanje i transport
Najbliži aerodrom u Tropea je u Lamezia Terme. Ako idete preko agencije, ne morate brinuti o transferu. Putovanje do Tropee traje oko sat vremena.
Odavde možete lako posetiti..
Grad Scilla, nalazi se 90 km južno od Tropee, je sladak ribarski gradić sa interesantnim dvorcem na planini. Pizzo, 30 km severno od Tropee, je veselo primorsko mesto poznato po sladoledu od čokoladnog tartufa koje smo ranije pominjali. Reggio Calabria je 110 km dalje, i najbitnija grčka kolonija, gde možemo videti dve poznate grčke statue prikazane u njihovom arheološkom muzeju. U blizini je i Mesina na Siciliji do koje možete doći brodom.
Jedno od najčešćih mesta za posetu je putovanje brodom na Eolska ostrva, ili večernji izlet i pogled na erupciju Strombolija, aktivnog vulkana.
Puno agencija u Tropei organizuje jednodnevne izlete, a sigurno će vam to ponuditi i vaša agencija ili hotel.
U vedrim danima, Stromboli je vidljiv i iz Tropee sa vidikovca.
Ne treba ni zaobići svetionik Capo Vaticano.
Ako iznajmite auto, moći ćete da istražite druge prelepe plaže oko Tropee, i obiđete okolna sela i zabačene gradiće koji su više nego interesantni za posetu i bukvalno bekstvo od stvarnosti. Imaćete utisak da ste u nekom drugom prostoru i vremenu ili nekom starom italijanskom filmu. U svakom slučaju, spoj ovih malih gradića, predivnog zalaska sunca sa vidikovca u Tropei i tirkiz plavog mora je razlog zašto ovo ne treba propustiti.
Naša preporuka:
Ustanite ranije, iskoristite praznu plažu i bezbroj riba kao društvo za kupanje. Ručajte u malom porodičnom restoranu, a onda nazad na plažu. Predveče odlazak tuk-tukom do grada ili stepenicama ako imate snage, šetnja po Tropei, uživanje u zalasku sunca i pogledu na Stromboli, večera.
Uživajte u pizzi, vinu, tartufima. Spustite se pešice u podnožje i usput napravite sjajne fotografije. Prošetajte pored mora pred spavanje.
Znamo da ni priča ni slika ne može da dočara lepote nekog predela. Koliko puta ste uporno i bezuspešno škljocali aparatom pokušavajući da prenesete na sliku ono što vidite, ali koliko god piksela da ima, ne može da prenese utisak i ono što vaše oko vidi.
*Neke fotografije su preuzete sa sajta Pixabay
