Ono što je proslavilo ovaj gradić je specifičan način gradnje kuća, tzv. truli kuće zbog kojih se nalazi na spisku svetske baštine UNESKOa. Ove kuće su kamene i bele, sa kupolastim kamenim krovovima i ima ih oko 1.500 u ovom gradu. Sam pogled na njih u tolikom broju na okupu odaje utisak kao da ste u bajci i svakog trenutka očekujete da iz njih iskoče štrumpfovi, Cipelići ili hobiti, a činjenica da se toliki broj očuvao na jednom mestu ga čini i jedinstvenim.

Kada se spomene putovanje u Italiju, većina pomisli na Rim, Veneciju, Veronu, Firencu…i sva ta mesta naravno, jesu impresivna kako istorijski, tako i sa strane arhitekture i umetnosti. Ali vrlo često zaboravljamo na južnu Italiju koja nam je možda i istorijski i po mentalitetu mnogo bliža. Takođe, posetivši i ove krajeve, uverili smo se da je ovaj deo Italije toliko slikovit i pun interesantnih priča, legendi i mitova, a da sa svojim građevinama i gostoprimljivim ljudima nimalo ne zaostaje za severnim delom. Čak je po nama i mnogo interesantniji i prijatniji, a hrana u ovim predelima upravo onakva kako zamišljate italijansku trpezu. Kako je u pitanju pomorska oblast sa brojnim lukama, ovde su se ukrštale razne kulture, što je u velikoj meri obogatilo ovaj deo Italije u kulturnom i umetničkom smislu, iako južna Italija finansijski spada u siromašnu oblast. Turističke agencije su ranije zanemarivale ovaj deo Italije, ali danas sve više možete naći i aranžmane za ovaj neistraženi deo Evrope, što je najlakši i najjeftiniji način da posetite ove krajeve. U sopstvenoj režiji je Srbija slabo povezana sa ovim delom Italije, tako da je čarter let i turistički aranžman najbrže, najjeftinije i najlakše rešenje.

Svaki grad je ovde priča za sebe i imate utisak kao da ste u nekom starom filmu. Iz tog razloga smo rešili da vam predstavimo ovaj za turiste zaboravljeni deo Italije, a za početak bajkoviti grad Alberobelo.

Ovaj neverovatan gradić se nalazi u oblasti Pulja koja je jedna od 20 italijanskih pokrajina. Ako bi gledali Italiju kao čizmu, ova oblast se nalazi na peti čizme.

Glavni grad ove oblasti je Bari, grad gde se nalaze i mošti Svetog Nikole, ali o ovom prelepom gradu ćemo nešto više govoriti u posebnom tekstu, jer ovaj grad stvarno zaslužuje posebnu pažnju i prostor.

Ukoliko posećujete ovaj deo Italije, Alberobelo je mesto koje ne smete zaobići.

Alberobelo danas broji oko 11.000 stanovnika, najvećim delom Italijana, mada poslednjih godina broj stanovnika u gradu raste, pogotovo Britanaca i Nemaca koji kupuju ove građevine kako bi imali mesto za odmor ili ovde proveli penzionerske dane.

Jedan broj trulli kuća su pretvorene u prodavnice, muzeje, suvernirnice ili restorane, dok su neki od njih uređeni kao apartmani u kojima možete da odsednete ukoliko to želite. Međutim, cena se kreću i preko 90$ za noć po osobi, pa imajte i to na umu, i dobro se raspitajte pre nego što se odlučite za ovu varijantu. Ipak, baza u Bariju je po nama mnogo povoljnija jer su prilično blizu, a jednodnevni izlet i više nego zanimljiv i dovoljan (do Alberobela možete lako i brzo doći vozom, autobusom ili autom iz Barija).

Kuće su često nepravilnih oblika, pa su i same parcele tako nepravilno izdeljene i danas više niko ne zna tačno gde im je granica. Imaju dosta debele kamene zidove koji su odlična izolacija i leti je dosta hladno, a zimi toplo. Neke kuće se sastoje od više od jednog trulo krova i imaju povezane krovove. U suštini, kada su meštani gradili svoje truli kuće, gradili su ih prema broju ukućana i dece u trenutku gradnje. Ako se broj ukućana povećavao, novi trulo bi se dograđivao uz stari i spajao tako da se sama kuća povećevala. U to vreme u svim delovima Italije, živelo se sa domaćim životinjama. Tako je bilo i u Alberobelu, pa je deo kuće bio je predviđen i za njih, i bio je odvojen od ostatka kuće samo ogradom, pa su i životinje imale priliku da žive pod ovim interesantnim krovovima.

Ovde možemo naići i na jedinstvene primerke truli kuća na svetu. Npr. Trullo Sovrano koji je jedini trullo na svetu koji ima dva sprata. Truli kuće su po pravilu prizmene kuće, pa je ovo stvarno specifičan trullo i izuzetak od pravila kako ove kuće izgledaju kako u Alberobelu, tako i u drugim delovima sveta. Takođe, imamo još jedan unikatni trulo na ovom mestu – tu je i Siamese Trullo koji je jedini dupli (twin) trulo na svetu i datira još iz 15.-og veka. Lokalne priče kažu da je nastao zbog svađe dvojice braće koji su bili zaljubljeni u istu ženu. Kako je ona bila obećana starijem bratu, bilo je očekivano da će se ovaj ugovoreni brak i ostvariti, što je u to vreme bilo najnormalnije. Međutim, ona se ipak zaljubljuje u mlađeg brata i doseljava u njihovu porodičnu kuću da živi sa njim. Njih troje su pokušali jedno vreme da žive zajedno, ali to naravno nije išlo baš najbolje. Starijem bratu takav način života nije mnogo prijao (a i kako bi?), pa je pokušao da ih izbaci. Međutim, mlađi brat to nije prihvatio, već je tražio svoj deo nasledstva i na kraju podelio kuću na pola sa posebnim izlazom. Danas je to suvenirnica.

Krovovi na trulijima su često obojeni belim znakom koji mogu da imaju razna značenja – mogu biti hrišćanski, paganski ili magični. Vrlo popularno je i srce koje ne označava ljubav kao što većina misli, već je to hrišćanski simbol – Marijino srce.

U to vreme, meštani su verovali da će crtanje ovih znakova po krovu prizvati nešto dobro za svoju porodicu, ali ih ujedno zaštititi od zla. Danas su vrlo često tu i zbog turista, naslikani samo u komercijalne svrhe, bez neke posebne namene.

Postoji više teorija kako su sagrađeni truli u ovim gradu, a najinteresantnija je o izbegavanju poreza, tako da su truli u stvari preteča divlje gradnje.

Naime, negde u 17. veku, kada je vladalo Napuljsko kraljevstvo u ovim krajevima, više desetina porodica je naselilo ovo područje kako bi za grofa Akvavivu krčili šume i obrađivali zemlju. Ovde je grof Akvaviva oformio svoj feud koji je bio nezavistan od kraljevine Napulja, međutim za svaku gradnju mu je ipak bila potrebna dozvola napuljskog dvora, kao i da plati određenu sumu kao porez za naselje koje tu napravi. Da bi izbegao porez, naložio je svojim stanovnicima da grade kuće bez maltera kako bi se brzo razmontirale ako poreznici dođu i vrlo lako sagrade ponovo kada oni odu. Tako su nastale truli kućice, a samo naselje nije moglo da se nazove naselje jer nije imao prave stambene jedinice u trenutku kada dođu poreznici. One su vrlo lako mogle da se sruše i pretvore u gomilu kamenja. Kažu da su jednom prilikom poreznici stvarno došli, ali je grof na vreme saznao i naložio stanovnicima da razmontiraju kuće. Poreznici su tako zatekli samo hrpu kamenja i nisu imali šta da naplate.

Međutim, građani Alberobela ipak nisu bili zadovoljni vladavinom grofa i uspeli su da ga zbace s vlasti, pa su dobili kraljevski status grada od strane kralja Napulja. Iako više nisu morali da grade kuće na ovaj način, oni su to nastavili, što je omogućilo njihovim potomcima da i danas zarađuju od turizma. Inače, kažu da postoji pravilo – ko god živi u truli kućama ima zakonsku obavezu da obnovi krov na svakih nekoliko godina za šta je potrebno uložiti nekoliko hiljada evra, a to sve po pravilima UNESCOa. Pa ko se odluči da kupi ovakvu nekretninu mora biti spreman i na ove izdatke. I naravno, ovog puta mora platiti sve poreze.

Što se tiče razgledanja grada, sve se može obići pešice, grad nije veliki.

Podeljen je na dva dela, Rione Monti (oko 1.000 truli kuća) i Aia Piccola (preko 500 kuća).

Turistički deo je zove Rione Monti. Ova oblast je uvek puna ljudi, i prepuna je radnjica gde možete kupiti lokalne proizvode od keramike, prehrambene proizvode ili razne suvenire, i ovde je uvek najveća gužva.

Mnoge zgrade sadrže male prodavnice – barove gde možete degustirati domaća vina, likere, soseve, koja se takođe prodaju u turističkim prodavnicama zajedno sa testeninama i domaćim biskvitima. Tu možete probati likere raznih ukusa, ljute soseve, džemove i slično, kao i domaći sir i kobasice, kolače, vino i druge alkoholne proizvode.

Ako idete preko neke agencije, sigurno će u okviru ture biti organizovana degustacija u nekoj od kuća. Iako to nekad može da bude dosadno, u ovom slučaju probajte sve što vam ponude jer je sve preukusno i takve ukuse ćete retko sresti negde drugde. Ako ipak idete sami, uđite u neku od ovih radnjica, vlasnici će biti i više nego sretni da vam daju svoje proizvode da probate, na nekoj od svojih terasa gde možete da uživate u degustacji i prelepom pogledu na ceo grad i njihove magične krovove.

Uglavnom ćete dobiti jednu čašu i penjući se na terasu, zaposleni (uglavnom žena i deca vlasnika jer u ovom delu Italije sve je porodični biznis) poređani usput će vam sipati liker na svakih par metara. Tako da bi probao sledeći, moraš popiti brzo da bi imao praznu čašu za novi liker. Nakon toga možete probati svakakve biskvite i džemove, taman kada se otvorio apetit posle likera.

Vodite računa, likeri su jaki, a kad tako brzo pijete i mešate ukuse, možete se brzo napiti 🙂

Druga Truli oblast je Aia Piccola. Ova oblast je manje posećena od strane turista i ovde ljudi stvarno žive u svojim porodičnim kućama. Možete videti ljude kako sede ispred svojih truli kuća, kao i prelepi vidikovac koji baca pogled na ceo grad. Čipkane zavese, cveće na prozoru, bake koje sedena klupici ispred svoje kuće i obavezno vam kažu Buongiorno, mir i tišina daju posebnu čar ovom delu grada i po meni ostvalja jači utisak nego komercijalni deo za turiste.

Ukoliko ogladnite, u blizini turističkog dela, u glavnoj ulici Largo Martellotta, nalazi se veliki broj restorana, picerija i snek barova. Preporučujemo pastu koja je u ovim krajevima čarobna (onako kako ste ih zamišljali dok ste gledali neku reklamu), i ima poseban ukus. Cene paste su u južnoj Italiji oko 6-10 eur u običnim restoranima, ali u Italiji uvek imate jelovnik sa cenama ispred svakog restorana, tako da možete izabrati u skladu sa mogućnostima i željama.

Na trgu Piazza del Popolo nalazi se i zgrada Opštine, a odatle počinje i šetalište Corso Vittorio Emanuele, koje vodi sve bazilike Sv. Kozme i Damijana. Alberobelo ima i još nekoliko malih muzeja – Muzej maslinovog ulja, Muzej vina, Crkveni muzej, Muzej rukotvorina… pa ko je zainteresovan, može ih posetiti.

Naša preporuka: Odsednite u Bariju, kolima ili autobusom dođite na jednodnevni izlet u Alberobelo. Prvo prošetajte komercijalnim delom, degustirajte malo neku hranu, piće, napravite lepe fotografije obojenih krovova, kupite neki suvenir ukoliko želite. Zatim prošetajte u miru Aia Piccola-om i uživajte u tišini, lepom pogledu i divnim kućama, kao i panoramskim pogledom koji se pruža preko celog Alberobela i odakle možete napraviti divne fotografije. Nakon toga sedite u neki od restorana i uživajte u predivnim pastama, a ujedno upijajte atmosferu samog grada. U južnoj Italiji je malo slabiji internet, tako da se ne čudite ako ne budete mogli lako da obavite poziv ili pošaljete slike. Sklonite telefon u torbu i uživajte! Proleće je lepo vreme za posetu ovog dela Italije.