Prema jednoj legendi, ovaj sir je nastao slučajno, kada su rimski legionari bivolje mleko transportovali u kožnim torbama, pa se zbog toplote slučajno napravio ovaj sir. Druga verzija takođe kaže da je to bila slučajnost i da je prva mozzarella nastala kada je surutka slučajno upala u kotao s vrelom vodom.

Danas se većinom pravi od kravljeg mleka, jer bivola i bufala u Evropi ima u veoma malom broju.

Mozzarella je svetski poznat mladi neslani i nefermentirani sir, koji se može jesti sam bez ičega, mada mnogim ljudima tako nema neki ukus. Međutim, često se koristi i kao dodatak jelima (pizze, salate, testenine). Mozzarella je u suštini mekan sir i sadrži visok procenat vode. Posebno je zanimljiv za jela koja se greju (pizza i pasta) jer se rasteže. Meni je u južno delu Italije bio posebno ukusan i u salatama, verovatno i zbog začina koje su stavljali.

Mozzarelle se uglavnom prave u malim grudvicama veličine jaja, i uvek se čuvaju u vlastitoj surutki. I ako kupite neku u supermarketu u kesici, polako otvorite da vam surutka ne iscuri po vama. Kada je otvorite, ne možete je dugo čuvati, brzo se pokvari.

Mozzarella se proizvodi najviše u srednjoj i južnoj Italiji. Oko 2,5 miliona tona mleka se preradi samo u mocarelu, što je čak 20% od ukupne proizvodnje sira u Italiji (što je veliki procenat za zemlju koja je kolevka toliko sireva).

Mozzarella u Italiji i ova koja se prodaje u Srbiji po marketima nije ni slična. Zato ako imate priliku, a nije vas ovde baš oduševio, probajte ga ponovo dok ste tamo. Pogotovo u južnom delu Italije. Verujte mi, nećete se pokajati.